Ebu–l-Munzir ili Ebu-Tufejl Ubejj ibn-Ka’b ibn-Kajs el-Enasarijj el-Hazredžijj je ashab Allahovog Poslanika koji je prisustvovao je davanju prisege Allahovom poslaniku, sallallahu alejhi we sellem, na ‘Akabi i bio je učesnik bitke na Bedru. Bio je prvi koji je pisao objavu Allahovom Poslaniku, kada je učinio hidžru u Medinu. Prije nego što je prihvatio islam Ubejj je bio jevrejski učenjak koji je znao čitati stare knjige, poznavao je ranije vjerozakone i jedan od rijetkih koji je bio pismen. Ubrzo nakon primanja islama postaje “najučeniji ashab i prvak učača Kur’ana”.
Ubejj Ibn Ka’b, bio je takodje prisutan prilikom drugog zavjeta/prisege na ʻAkabi. Bio je bio poglavar učača Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi we sellem. O njemu je rečeno: ”Najbolji učač među njima je Ubejj ibn-Ka’b”. Ono što upućuje na njegovo poznavanje učenja Kur’ana je to što je ga je Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, podučavao Kur’anu. Nakon hidžre 622. godine uslijedilo je bratimljenje muhadžira i ensarija, a Poslanik , salallahu alejhi we sellem, pobratimio je, prema nekim predajama, pobratimio Ubejja sa Ṭalḥom, sinom ʻUbejdullāha. Bio je učesnik najvećih bitki i vojnih pohoda za života Poslanika.I pored toga što je usmena predaja (et-teleqqī) imala dominantnu ulogu u čuvanju i prenošenju Kur’ana, Poslanik, sallalahu alejhi we sellem, imao je naročite pisare Objave (kuttābu-l-vahj) koji su zapisivali objavljene kur’anske ajete.
Poslanik, sallallahu alejhi we sellem., je jednog dana upitao Ubejja: “O Eba Munzire, koji je ajet u Kur’anu najveličanstveniji?”
On je odgovorio: “Allah, dž.š., i Njegov poslanik najbolje znaju.”
Poslanik, sallallahu alejhi we sellem mu postavi isto pitanje: “Ko je ajet u Kur’anu najveličanstveniji, o Eba Munzire?”
On tada odgovori: “Ajetu-l-kursijj, tj. Allah je – nema boga osim Njega – Živi i vječni.”
Tada je Allahovom Poslaniku zasijalo lice od sreće i oduševljenja. Potapšao ga je po ramenu i rekao: “Neka je blagoslovljeno tvoje znanje, o Eba Munzire!”
Tako mu je Poslanik, sallallahu alejhi we sellem čestitao na njegovom znanju koje mu je Allah, dž.š., podario.
(Muslim, 6/93.)
Tirmidhi bilježi od Enesa, r.a., da je Poslanik, sallallahu alejhi we sellem., rekao Ubejju: ‘Allah mi je naredio da ti učim Kur’an!’
‘Allah me je spomenuo tebi?!’, upitao je. ‘Da’, odgovorio je. ‘Već sam spomenut kod Gospodara svjetova!’, reče on.
‘Da’, odgovorio je (Poslanik, s.a.v.s.), pa su se njegove oči orosile suzama.” U jednoj predaji se spominje da su mu rekli: ”Je li te to mnogo obradovalo? Ubejj im odgovori: ”Kako da se ne radujem, a Allah dž.š. je rekao:
قُلْ بِفَضْلِ اللَّهِ وَبِرَحْمَتِهِ فَبِذَٰلِكَ فَلْيَفْرَحُوا هُوَ خَيْرٌ مِّمَّا يَجْمَعُونَ
“Neka se zato Allahovoj blagodati i milosti raduju, to je bolje od onoga što gomilaju”.
(Junus, 58.)
(Buhari)
Od Ubejja bin Ka’ba r.a. su takodje prenešene mnogobrojne predaje o tumačenju Kur’ana (tefsiru). Najpoznatije predaje od njega su:
- Predaja od Ebu-Dža’fera er-Razija od Rebi’ ibn-Enesa od Ebul-Alije od Ubejja r.a. Ovaj lanac prenosioca često navodi Ibn-Džeriri i Ibn-ebi-Hatim u svojim tefsirima kao što ga bilježi i imam Hakim u svom Mustedreku i imam Ahmed u Musnedu.
- Predaja od Veki’a od Sufjana od Abdullaha ibn-Muhammeda ibn-Akila od Tufejla ibn-Ubejja ibn-Ka’ba a on od svoga oca. Ovaj lanac prenosioca bilježi imam Ahmed u Musnedu i ona je na stepenu hasen.
(Et-Tefsir ve-l-mufessirun”- Edh-Dhehebi)